poseben dan

jutro pričenjam zgodaj
z zajtrkom na balkonu

v glavi mi komaj slišno zveni pesem
anđeli u dvoje

s koščki rogljička na dlani
gostim ptico

ta droben dar ptici
naredi poseben dan

© Aleks 2026

Datum objave: 16. 6. 2026

dolge noči

v nočeh brez tebe
včasih ne vem,
ali te sanjam
ali v polsnu
samo govorim sam s teboj.

v teh nočeh
se kot v črno-belem filmu
pojavljajo obrisi tvojih nekdanjih moških
(vendar zate (še) ne nepomembnih),
le da so prizori drugačni,
kakor da se tvoji spomini dogajajo zdaj,
in jih snujem jaz,
na moj način.
ker takrat nisem
nemi gledalec,
ampak postanem nekdo drug,
včasih on,
včasih ti.

nihče nima nikoli okusa tujca.

mislim, da želim
kakor ranjen otrok
minulosti vselej ustvariti pravljični konec,
a zmeraj
tik pred prvim poljubom
odprem oči.

© Aleks 2026

Datum objave: 25. 5. 2026

jednom, negdje

jedna poluprazna (možda i više, ali definitivno ne polupuna) flaša votke.

na željezničkoj stanici negdje na balkanu,
gdje na dugom bulevaru godinama poslje nekog rata moja sjećanja
ljube nebo.

ili, možda, u sarajevu,
gdje miljackom plove slova riječi koje postoje samo dok se izgovaraju
šapatom blizine.

ili bilo gdje.

ne sjećam se tačno.
(ili se, možda, samo ne želim sjećati.)

i ja.

i on.

on je nosio tamne oči
najtamnije
ja sam nosio tamnu dušu
najtamniju

nosili smo
i sve riječi ćutanja
duboko u sebi,
duboko kao pakao na kraju naših uspomena.

a tko bi i pričao, govorio bilo šta, i zašto, kada su riječi sahranjene toliko duboko u nekom tako zaključanom sjećanju, da se i ne pominje više?

zato se gledaš u oči (ako ih imaš), i kroz oči u dušu (ako je imaš), i vodiš ljubav, nježnom grubošću (ili grubom nježnošću), žestoko, požudno, gramzivo.

jer znaš, da je prvi i posljednji put.

na kraju smo, ipak, progovorili.

zaboravljam, kaže on.
zaboravljam, kažem ja.

zaboravljam nešto što je nekada bilo, a sada ne postoji više, promrmlja on.
zaboravljam nešto što možda nikad i nije postojalo, promrmljam ja.

da li se istinska ljubav može pretvoriti u mržnju, upita on.
da li se istinska ljubav može pretvoriti u bilo šta, upitam ja.

imaš dušu prokletnika, znaš, odvrati on.
nakon duge stanke.
znam, odvratim ja.

muškarci i gradovi su, možda, drugi, ali rečenice su iste. kao i ja.

ustajemo,
i odlazimo dalje,
u gluvu tišinu još jednog gluvog dana.

i ne pitajući za ime.

© Aleks 2026

datum objave: 7. 5. 2026

velikonočni utrinek

naši najbližji
v spominih in srcih
za vedno ostajajo z nami.

vezi duš presegajo
prostor in čas.

© Aleks 2026

Datum objave: 31. 3. 2026

smrt zvezde

kronos kroji čas tudi zvezdam.
vsaka zvezda ima nekje svoj začetek
in konec.
in vsaka zvezda
se rodi in umre
sama.

zvezda
dolgo umira navznoter,
njen žar
se počasi vrtinči
proti niču,
kjer je najbolj temno,
kjer je najbolj hladno,
kjer je samota najbolj otipljiva.

smeh zvezde
so (bili) njeni ognjeni zublji.
ko se zvezda nauči tišine,
umre v njej toplo in svetlo.

ko zvezda zaspi,
se spremeni oblika zvezdišča,
v katerem je domovala.

ta premik včasih
pusti mrzlo sled
na poti človeka.

© Aleks 2026

Datum objave: 11. 3. 2026

cikel: druga obzorja (VI)

pod vsemi obzorji,
pod istim soncem in luno
(četudi ne vedno pod istimi zvezdami),
sem zimzeleno drevo globokih korenin,
ki vsak dan znova
s svojimi vejami spleta
gnezdo za ptico,
vselej enako
(toplo in varno)
in vselej drugačno,
kot se spreminjajo
barve življenja
v mavričnem kalejdoskopu
noči in dnevov.

preteklost in prihodnost
sobivata v neskončnem
zdaj.

© Aleks 2026

Datum objave: 12. 1. 2026

cikel: druga obzorja (I)
cikel: druga obzorja (II)
cikel: druga obzorja (III)
cikel: druga obzorja (IV)
cikel: druga obzorja (V)